Poslednje 2 godine, u našoj zemlji, sve više imamo priliku da pojedemo zdrav obrok, da kupimo zdravo pecivo, obrok salate koje možemo da ponesemo na posao, zdrave užine koje su dostupne i u našim omiljenim kafeterijama. Sve više imamo ponudu namirnica koje nam i nisu toliko poznate, kao što su raznorazne semenke, čajevi, začini, egzotično voće..Sve veća ponuda nas navodi da zaboravimo na kojem voću smo odrasli, šta su to kuvale naše bake, koje povrće je vredno uzgajao naš deda na malom parčetu zemlje. Umesto jabuke, biramo mango, umesto semenki bundeve biramo chia seme.
Lepa vest je da trenutno postoji preko 50 prehrambenih proizvoda i rukotvorina koje sadrže oznaku o geografskom poreklu ( oznaka obezbedjuje prepoznatljivost kvaliteta ) – „Original iz Srbije“.
Kao bebe kada smo dobili prvi nemlečni obrok upoznali smo se sa našim autohtonim namirnicama, naše telo je informacijski zapamtilo ukuse hrane koje pripada našem podneblju, i to treba da negujemo i kada smo odrasli.
Srpska tradicionalna kuhinja obuhvata riznicu bogatih ukusa i mirisa, nastala mešavinom različitih kultura koji su živeli na našim prostorima i ostavili svoj trag. Odrasli smo na obrocima koji su bili nutritivno jači, začinjeniji i veoma raznovrsni. Većinu naših tradicionalnih obroka možemo da prilagodimo da budu i kalorijski manji, ako smo u procesu gubitka TM ili jednostavno želimo da se hranimo zdravije. Na našem podneblju, večina obroka sadrži meso, mlečne proizvode, autohtone sorte povrća i voća, začinjene salate, testenina, slatke pite.
Za doručak uvek možemo da odaberemo nutritivno i kalorijski jači obrok. Pa tako možemo da uživamo u domaćem hlebu, pitama sa mesom i povrćem, namazima od sira, kajmaka, ajvara, ljutenice, šolju kiselog mleka, jajima. Najbitnije da imamo balans i raznovrsnu ishranu. U skladu sa tim jedan dan za doručak da odaberemo pita sa sirom, a sledeći dan balans da napravimo sa kašom od heljde sa jabukom i kiselim mlekom.
Za ručak uživajmo u specijalitetima sa mesom, u kombinaciji sa povrćem ( musake sa tikvicama, lukom, patlidžanom, keljom, blitvom, šampinjonima ), punjene paprike, kupus sa junetinom, sarma sa zeljem ili birajte laganiji obrok – salata sa cveklom, bundevom, celerom, kelerabom, prokeljčićima, kukuruzom, šargarepom. Svima nam je dobro poznata rečenica naše bake ili mame: „ Danas se mora jesti kuvano“, i pod tim su najčešće podrazumevale grašak, boraniju, sočivo, pasulj, gulaš, domaće supe i čorbe, krompir –paprikaš, riblja čorba sa rečnim ribama.
Poslednji korak našim domaćim jelima su upravo začini. Začini nisu prisutni u hrani samo da poboljšaju ukus, nego imaju i terapeutsku ulogu. Mogu da se koriste kao sveži ili sušeni. Na policama naših kuhinja najčešće možemo da pronadjemo beli luk, bosiljak, hajdučku travu, peršun, majčinu dušicu, koprivu. Svaki od začina nam budi čula i oplemenjuje svako jelo na poseban način.
Zaboravili smo da za užinu koristimo naše voće – jabuka, šljiva, malina, kajsija, kruška, groždje. Preukusne džemove, kompote, domaće sokove od zove, pite sa bundevom, višnjama, keksiće sa sušenim voćem, pa čak nekada možemo da priuštimo sebi i one štrudle sa makom, orasnice, bakine kolače, palačinke sa orasima, šnenokle..Večera je u našoj kuhinji sinonim za bogatu trpezu. Kako ne bismo opteretili digestivni trakt u večernjim satima, birajte hranu koja nije masna i prezačinjena.
U poslednje vreme sve veća ponuda pored kafe su raznorazni čajevi kao što su crni i zeleni čaj, a zašto smo zaboravili da koristimo nanu, brusnicu, kamilicu, matičnjak, žalfiju, hajdučku travu? Biljke koje se uzgajaju na našem podneblju i koje nam sinergijski pripadaju više nego čajevi koji se piju u Aziji, Africi.
Vratimo se korenima naše hrane, uživajmo pametno I raznovrsno u našim trpezama, plodovima koje nam pruža tlo kojim koračamo, osetimo ponovo ukus naše domaće sorte jabuka, podsetimo naša čula na ukuse koji su nam i te kako poznati, samo smo ih kroz moderan način života zaboravili.
